Ritual ispijanja kakaa u Meksiku

Dragi prijatelju,

Ponekad razmišljam o svim mestima koja sam posetila, o svim stvarima koje sam o njima naučila i takođe o svim kulturno-turističkim brošurama koje sam dobila, a nisam ni prelistala. Govorim o Meksiku, južnim dolinama jukatanskog poluostrva i ostacima majanskih verovanja koja su se neprimetno sažmela sa modernim vrednostima zdravog života i povratka prirodi. Govorim o ostacima drevnih majanskih gradova, prirodnim bazenima (senotama), jedinstvenim ovim predelima i duhovnosti koja je čini se osim ovde ostala tako sačuvana jedino još u nekim budističkim hramovima azijskih planina. Da li je u tome greška i da li bih da sam čitala te brošure umesto senzacija koje je teško opisati imala pouzdane istorijske informacije praćene datumima i činjenicama, stvarno ne znam. Ali, u ovakvim starim kulturama se i veruje da se samo ‘’zna’’ i razume srcem, u nimalo romantičnom smislu. 

dzungla, tropska suma, senota, meksiko
Ambijent u kojem se uglavnom organizuju rituali

Ovde sam postala deo jednog ‘’kružnog’’ trougla – u kojem su sva tri ugla međusobno zavisna a po čijim stranicama obitavaju ljudi. Ne mislim na iluminate ili bilo kakvu sektu već na jedinstvo prirode, poštovanja i rituala. Poštovanje prirode urodilo je trećem, ritualnom, pristupu gde se onim zaboravljeno starim metodama čovek i simbolično, fizički, vraća u ravnotežu sa prirodom čiji je deo, iz ugla bića koje je izmešteno i gospodari njom. Možda su izgubljeni narodi imali nama neshvatljive načine za postizanje ovog balansa,  danas se to svodi na vatru, vodu, domaću hranu, muziku proizvedenu prirodnim instrumentima i priču. Ovakvi rituali su uglavnom smešteni u mesta toliko čista i prirodna, da i samo okruženje ima umirujući karakter. Prisustvovala sam mnogim ceremonijama ritualne prirode: prirodni lekovi, ispijanje kakaa, temaskal tj. majanska sauna, lečenje zvukom… Svi oni koriste različita sredstva za postizanje istog: duševnog mira u kojem je čovek skladno biće okruženja u kojem se nalazi. Uzeću za primer ceremoniju ispijanja kakaa.

seme kakaa, prirodni kakao, biljka kakaa
Prirodni kakao, preuzeto sa interneta

Kakao, koji ovde prirodno raste, smatra se lekovitom biljkom. Po verovanju, dobar je za srce, i u fizičkom tj. zdravstvenom i u duhovnom smislu. U fizičkom smislu, pospešuje funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i jača krvne sudove. U duhovnom smislu, veruje se da kakao aktivira našu vitalnu energiju, i na taj način pomaže mentalnom i duhovnom blagostanju i oslabađanju od negativnih konstrukcija uma kao što su strahovi, stereotipi i brige. Zbog svega ovoga, kakao je veoma važan u majanskoj kulturi i prema ovoj biljci se ophode sa mnogo poštovanja.

Samleveni kakao, preuzeto sa interneta

 Stigli smo 10 minuta pre zvaničnog početka. Poneli smo po jednu sveću, nešto domaće hrane i šolje. U sredini dvorišta opkoljenog drvećem, gorela je vatra. Seli smo na zemlju oko vatre, već je bilo desetak ljudi i svi su nas pozdravili, većina zagrljajem, iako nikog nismo poznavali. U velikoj zemljanoj posudi kuvao se prirodni kakao i miris se širio otvorenim prostorom i mešao sa mirisom vlažne tropske šume. Pored tog zemljanog lonca bio je mini oltar – sa domaćom hranom, svećama i cvećem na kojem je u velikom kadilniku goreo kopal, prirodni beli tamjan sa ovih prostora. U trenutku kada se napravio krug od dvadesetak ljudi, organizator nas je pozdravio i zahvalio se što smo tu, što delimo svoje vreme i svoju energiju. Najavio je da će početi sa sipanjem kakaa i da pre nego što počnemo da ga pijemo uzmemo trenutak za sebe, razmislimo, osetimo, izolujemo neku nameru, sa kojom smo danas tu – šta bismo želeli da podelimo, da pronađemo, čega bismo voleli da se oslobodimo.

Autentična atmosfera rituala ispijanja kaka, preuzeto sa interneta

Mogu da razumem zašto su mesta kao senote smatrana svetim. To je upravo ta jačina prirode o kojoj kao zanesenjak uporno pišem. Mislim da to u nekom trenutku osete svi planinari, svi povratnici u prirodu, svi kojima duša vapi za skladom. Možda ne govore o tome na ovaj način, ali ja sam, na sreću ili nesreću, prokleta rečima pa to činim.

Senota Yaxbacaltun

Dok smo pili kakao, svirali su gitare i koristili udaraljke, prirodne bubnjeve i marake i ljudi su po osećaju ustajali, pevali, igrali, svirali, uzimali još kakaa. Organizator nas je nekoliko puta iznenadio govorom, koji nije spremao, koji je nekako prirodno stvorila atmosfera, a misli koje smo svi osećali, on je vešto sproveo u reči. Govorio je o bitnim stvarima: o jedinstvu, miru, borbi sa samim sobom i strahom od pandemije, o krivici i kajanju koje nam je nekako nametnuto i nasleđeno, što je planeta u takvom stanju u kakvom jeste. Možeš ovo shvatiti kako god hoćeš, ja sam ga shvatila kao podsećanje na univerzalne vrednosti i da ipak, kao jedinke imamo moć da malo po malo menjamo svet oko sebe i odnos koji imamo prema ljudima, prirodi i životu, ukoliko nam taj neki opšteprihvaćeni ne odgovara. 

ceremonija ispijanja kakaa
Tradicionalno pripremanje i serviranje kakaa, preuzeto sa interneta

Neko mi je pomenuo da su ovi rituali ekvivalent molitvi i religioznim obredima. Ne smeta mi da ih definišeš kako god želiš. Ne prinosimo nikakvu žrtvu osim svog vremena.

I tako taj ‘’sveti’’ trougao nastavlja da se kotrlja.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.