Xpu-ha u vreme pandemije COVID19 ili Raj za snalažljive

Kada god me neko upita, kao poznavaoca meksičke kulture i države, kada je najbolje vreme za posetu Meksiku, uvek želim da odgovorim: ‘’U sred pandemije’’. Tokom prva dva meseca od pojave virusa, život u Plaji del Karmen bio je kao suživot sa Nestorovićima različitog izgleda. U tom periodu, kao neko uplašen za život i porodicu, osećala sam se zarobljena u prostoru i vremenu gde niko ne shvata posledice i krhkost ljudskog života, već neumesnim šalama pokušava da odagna neizvesnost i živi tako, dan za danom, dok se državni organi trude da ostanu u skladu sa globalnim merama, pa uvode restrikcije koje ljudi ne razumeju i uzročno-posledično ne shvataju ozbiljno. I, šta je uopšte od ta dva sveta ispravno? Živeći evropski strah u meksičkoj bezbrižnosti, tokom marta i aprila sam se osećala izgubljeno, a tražeći sebi slične i pokušavajući da kroz neočekivani emotivni haos uspostavim red i rutinu, stvari su u nekom trenutku počele da deluju normalno, a strah se raspršio među različitim vremenskim zonama. Tako sam, negde krajem maja, i ja postala Nestorović. 

mexico, meksiko, pandemija, putovanje, covid19
Karo (Kolumbija), Rafa (Poljska) i Milena

U tom trenutku sam imala grupu slično ‘’zaglavljenih’’ putničkih prijatelja, pa smo u trenutku kada je Meksiko bio u samom vrhu zaraze, kreirali neku novu vrstu turizma, koja se bazirala na ‘’iskoristi dan’’ filozofiji i na dobroćudnosti meksičkog naroda koji je u tom trenutku bio ranjen nemaštinom i nedostatkom posla zbog zatvorenih granica. Rafa je moj prijatelj iz Poljske, i nikom nije bilo jasno kako se tako dobro razumemo i otkud toliko internih šala na račun Nemaca. Povezani postojanom niti slovenskog mentaliteta i odrastanjem u postkomunističkoj atmosferi, bilo je lakše imati ‘’nekog svog’’ u celom tom tranzicionom periodu. Tu je bio i isfrustrirani rigidni Italijan koji mrzi Italiju, ali je nosi u balonu oko sebe gde god da krene, slobodna duša iz Konga koja bi samo da pleše i čista ljubav od devojke iz Kolumbije. 

meksiko, mexico, prijatelj
Rafa pozira na autoputu

Rafa i ja smo, najnekomformističkiji od svih, pokušavali da pronađemo način i iskoristimo što smo zaglavljeni baš tu, na korak od Karipskog mora, te smo često šetali ulicama koje deluju neugledno nadajući se da ćemo naći neku lepotu koja je igrom slučaja ostala nepoznata detektivskom oku turističkih agencija. Pričali smo sa lokalcima, preskakali ograde hotela praveći se da ne razumemo španski, ulazili u slučajne autobuse i išli do zatvorenih senota ili plaža tražeći neki ‘’nezvanični’’ ulaz. To se uglavnom završavalo raspravama na lošem španskom i Rafinim sarkazmom, ali eto, tog dana smo imali sreće i iako je ulaz na plažu bio zatvoren nismo to prihvatili kao ograničenje. Šetajući uzduž autoputa koji vodi paralelno sa slojem džungle a potom i plažom, razgledali smo kojim od privatnih, ograđenih puteva da krenemo. Pored jednog od njih bila je straćara, a unutra sedeo momak skromnog izgleda, naših godina.

‘’Amigo!’’ dozvala sam ga. 

‘’Da li je ovo ulaz na plažu?’’

‘’Da, ali privatni. Vlasnici me plaćaju da čuvam kuću kada nisu tu…’’

‘’Odakle si?’’

‘’Iz Chiapasa.’’

‘’Predivno! To je moja omiljena meksička država, bila sam tamo pre dva meseca.’’

xpu-ha, dzungla, priroda, palme, meksiko, mexico
Drvena staza do plaže Xpu-ha

Nakon kratkog ćaskanja o hrani iz Chiapasa predložila sam mu da nas pusti da prođemo do plaže, uz naknadu od 50 pesosa koju bismo platili da je glavni ulaz otvoren. Nećkao se, jer je upravo suprotno bio njegov posao, ali posle malo ubeđivanja pustio nas je. Stidljivo je pomenuo moj akcenat, a potom da ga podseća na dobru prijateljicu iz Rusije, koja isto tako nekad dođe, kako bi pristupila plaži istim putem. Odveo nas je drvenim putićem do kuće i zamolio da ostanemo dalje od dvorišta ali da se slobodno vratimo tuda kada budemo želeli da izađemo. To nam nije teško palo – plaža se pružala u nedogled u oba smera, i nije bilo nijedne druge osobe na njoj. 

more, karipsko more, xpu-ha, meksiko, mexico, karibi
Pogled na Karipsko more sa plaže Xpu-ha

Sigurna sam da smo u sebi vrištali od uzbuđenja i Rafa i ja, ali smo spolja samo nemo posmatrali to prostranstvo i čistinu, moć prirode nezagađene čovekom. Nije bilo ni trunke vetra, Sunce je pržilo i razaralo vodu do iste prozračnosti i u delovima koji su bili duboki tek pola metra, a i u onima čija se dubina nije mogla pojmiti nepreciznim ljudskim čulima. Pesak je poput praha mazio stopala, a prostranstvo vraćalo duši izgubljeni mir; osetila sam se kao u razglednici. Sigurna sam da je to taj osećaj koji je ko zna kada, doživeo prvi čovek koji je video more – ta neobuzdana želja da se prepustiš lepoti i preneseš potom osećaj zbog koga problemi i dileme deluju toliko mizerno malo, kao da će ih nagristi so do rastvaranja, a ti ne ostaneš čist, miran i slobodan. Volim da verujem da je u sličnom emotivnom okruženju i nastao pojam odmora i turizma.

more, karipsko more, xpu-ha, meksiko, mexico, karibi
Milena na plaži

Plivali smo satima, plutali, čitali na obali, hodali uzduž i popreko i skakali – kao da smo deca koja su prvi put videla more i koja će zamkove izmaštanih svetova da ostave otisnute u pesku za neko buduće sećanje. Posmatrali smo kroz kristalno čistu vodu bez maske za gnjurenje živi svet oko nas: raže, ribe, alge i korale, koji su tako neometano postojali, lepotu sklada koji nam uglavnom nije dostupan, a čiji smo deo povlašćeno imali priliku da doživimo ovde. Da sam mogla da pričam izvinila bih se prirodi što smo je zanemarili, zahvalila joj se što postoji i što postojim, snimila film i napisala knjigu o tom osećanju, da u trenu prenesem deo tog mira svakoj dragoj duši koja je u mojoj domovini na drugoj strani sveta živela u grču. Čini mi se da nikad nisam plivala duže i sigurnije, kao da želim da stignem toliko daleko da se izgubi i pogled na razbacane vile na obali, dok ne osetim da je bujicu osećanja prekrilo toplo i mirno Karipsko more.

more, karipsko more, xpu-ha, meksiko, mexico, karibi
Zalazak sunca sa plaže

Xpu-ha je jedna od najlepših i najpopularnijih plaža u ovom delu Meksika. Blizu zvaničnog ulaza postoji nekoliko klubova, i kasnije, tokom mog života u Meksiku, često sam joj se vraćala u različitim izdanjima: kampovala, ispijala koktele na udobnim ležajevima, šetala do poslednjih vidljivih palmi u pejzažu, gnjurila i plivala do onog što sam mislila da je ivica horizonta, a što se uvek menjalo. Ipak, nikad kao tog prvog, pandemijskog puta, kada mi je Xpu-ha poželela dobrodošlicu u divlju ravnotežu jednog meni do tada nepoznatog morskog sveta.

more, karipsko more, xpu-ha, meksiko, mexico, karibi
Milena na plaži

Rafa i ja smo kasnije prepričavali ovaj doživljaj, nadajući se da će nas priroda ‘’častiti’’ još neki put za hrabrost i snalažljivost pri nekim sledećim pandemijskim avanturama. Tokom narednih 7 meseci, otkrili smo još mnogo mesta i mnogo ljudi, ali taj dan će uvek ostati poseban. To je dan kad sam se zaljubila u more, u Meksiko i, po prvi put nakon karantina, u život.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.