Srođenje ili Ušmal

Tiskajući se na polomljenom sedištu autobusa, posmatram prolazeće kaktuse, palme i žbunove, neodređeno listopadno drveće poznatog izgleda, na putu od Meride do Ušmala. Sećam se dana kada sam listala enciklopedije drevnih civilizacija i izgubljenih gradova; zamišljajući ljude karakterističnih crta lica, načinila sam svoje prve korake u svet. Razmišljam o svemu što znam o toj civilizaciji, nevoljno shvatajući da se moja opsesija iz detinjstva može smestiti u siromašni pasus:

Maje su bile dobre u astronomiji. Gradili su piramide. Izmislili su nulu. Pokorile su ih španske ekspedicije. Stopili su se sa novopridošlom kulturom.

Ipak, nadam se da će mi poseta nalazištu pružiti suštinu koja je detinjim maštarijama nedostajala – ovo nije ostvarenje sna, ovo je hrana za neiskvarenu radoznalost. Grad je cvetao oko 800. godine, i dugi niz godina bio je centar majanske kulture na poluostrvu Jukatan. Pretpostavke variraju, neki tvrde da je napušten i pre invazije španskih pridošlica, neki pak da je baš tada osvojen po prvi put.

piramida uxmal u meksiku, ušmal, mexico, ruševine, maje, majanski kalendar
Piramida Mađioničara, najviša piramida u majanskom gradu Ušmal

Ušmal me je opčinio, pocepao, obleteo, još na prvim koracima. Velelepne građevine, u kojima sve – osim najviše piramide – može da se pipne, štipne, popne, doživi. Ova podivljala livada koja teži tome da ponovo postane džungla – to sam ja, digitalno biće utežnji za prirodnim, starim, iskonskim. Prizori vredni maštarija, vredni meditacije, gore na vrhu, u šupljoj sobi na vrhu piramide kroz koju jezivo simetrično prolazi sunce dva puta godišnje. Pratim strelice, čitam objašnjenja na španskom, potom na engleskom, ali mi se ne urezuju u pamćenje, već me obuzima energija ovog mesta, i neki nepoznati miris mi para nozdrve, dok ne pomislim da se sve te slike na kamenju kreću, siluete posetioca tiho iščezavaju a ja ostajem sama u introspektivnom putovanju kroz vreme: ja sam Maja, ja sam jaguar, ja sam orao, ja sam iguana, ja sam čovek.

iguane meksiko, mexico, uxmal, ušmal, majanske ruševine, majanski grad, maje
Iguane među ruševinama

Ulazim u prostoriju iz koje se pruža panoramski pogled na piramidu i ostatak naselja. Posmatram žbunaste biljke koje razaraju temelje nekada najnaprednije centralnoameričke civilizacije: jasno je ko je pobedio. Cvrčanje i šištanje kao pobedonosni krici prirode, pretnja čak; miris vlage i buđi sa zidova, pomešani sa kiselim mirisom izmeta slepih miševa, pomešani sa tamnim nijansama raspadanja kamenja – to je autentični izgled majanskog svetilišta. Iako stotinama godina bez svoje osnovne funkcije i desetinama godinama pod napadom turizma, ti mirisi prećutno služe svojoj primarnoj funkciji: leče od prolaznosti i od postojanja. Sa nadraženim čulima, nastavljam dalje, put je dug i ljudi je puno. Moji porivi za sjedinjenjem i uranjanjem u napuštenu majansku vezu sa svime me nose i više i dalje, sve dok ne ostanem sama u sobi gde ne dopire sunce, a ja jasno vidim i razumem sve pred sobom i u sebi.

uxmal, ruševine, ušmal, meksiko, mexico
Unutrašnjost prostorije u Uxmal-u

Čekam autobus u međuprostoru – tu sam, i nisam tu, sećam se, i priželjkujem. Autobus kasni dva sata a rasuta svest se s vremena na vreme skoncentriše na ljude u mom vidokrugu: Meksikanac koji priča francuski, dve babe koje protežu noge, mladić sa dredovima, mladić koji mnogo puši… Bus je već bio prepun, tako da smo stajali jedni preko drugih, naslonjeni na vozača, na vrata, na prozore, deleći isto iskustvo. U toj gunguli, vozač je ugasio svetlo i uključio radio. Mišići ruku su mi vibrirali od pridržavanja, ali nekako sinfonijski, u skladu, čak prijatno. Uz tradicionalne meksičke zvuke, onog što bi mogle biti njihove sevdalinke, počinju da se javljaju glasovi iz različitih krajeva autobusa: francuski akcenat, žena koju pogađa pesma, klinac koji ne može da zaspi. I nikad nisam bila srećnija što ne razumem reči, zviždala sam ritam u međuzavisnom stisku kukova i ramena nepoznatih i bliskih ljudi.

Dok koračam ka smeštaju zabavlja me misao: Kad bi više ljudi krenulo ovim putem.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.